Dan zaljubljenih, jos jedan u nizu praznika o koje trgovci trljaju ruke. Ali i jos jedan od onih dana kada je mnogo dobrih koncerata na repertoaru u Beogradu. Ja sam prisustvovala ovaj put jednom. Predivnom. Nezaboravnom. Koncert jednog predivnog pevaca koji ima velike sanse da u buducnosti zauzme prvo mesto po broju koncerata istog izviodjaca na koji sam otisla. Ima velike sanse da prestigne Merlina jer onakav osecaj kakav sam sinoc imala tokom njegovog pevanja nisam nikada osetila.
Kao i svaki koncert do sada na koji sam isla i koncert Tonija Cetinskog poceo je sa zakasnjenjem od pola sata. Arena nije bila puna. Golubarnik nije bio skroz popunjen, bio je polu pun ili polu prazan (al u ovom slucaju polu pun :) ). Ovog puta meni je to i odgovaralo s obzirom da mi je zet nabavio karte za poslednji red golubarnika ta prazna mesta nize su mi dobro dosla da se ne bih, zbog straha od visine. u sred koncerta onesvestila. I dalje sam pobornik zablje, a ne pticije perspektive.
Ovaj koncert se sastojao od 3 dela, operskog, rokerskog i dela u kojem je izvodio svoje najlepse pesme. Na njemu sam mnoge stvari prvi put videla i dozivela. Najpre, nikada nisam slusala operu u jednoj tako velikoj dvorani. I osecaj nikako nije isti. Ovaj od sinoc je za trunku losiji. Da nije Toni bio taj koji je izvodio mozda bih i prokomentarisala i mnogo losiji. Nisam imala dobra mesta, nisam bila na parteru. Tamo gore u Areni ozvucenje nije najbolje bilo. Sreca te se sve lepo culo dok je on pevao, mada si mogao komotno da pricas sa ljudima oko sebe. Da jasno cujes njihove glasove dok pevaju. Al culo se i Tonijevo pevanje. Medjutim deo izmedju pesama kada bi se recima obracao publici, najavljivao goste, salio se, gore se jedva razumelo. U najcescem slucaju nista nisi razumeo sta govori. A ni video. Je bim nije prikazivao njega gotovo uopste nego neke linije, srca i sl...
Takodje, ovo je prva opera na kojoj se tocilo pivo iz buradi koje su prodavci nosili na ledjima i ,,usput'' tocili onima koji su pozeleli. Kao i na svakom drugom koncertu jel da. Ali je drugo kada ti na rok koncertu toci pivo, a potpuno drugacije kada slusas Simfonijski orkestar iz Zagreba i neke od najlespsih svetskih operskih numera, a oko tebe se toci, i u dobrim kolicinama cirka pivo.
Ja sam taj prvi deo, operski, samoj sebi nazvala deo uzivanja u Tonijevom prelepom glasu i da je nastavio da se skoluje za operskog pevaca sigurno ne bi pogresio. Jedino bi mi ostali uskraceni za ono sve sto nam je pruzio tokom drugog i treceg dela, a to je njegova energija.
U drugom delu, izvodjenja rokerskih pesama, pokazao je koliko zna da se nosi sa najtezim i najzahtevnijim rok numerama poput ,,Bohemian rhapsody''. A li u tom drugom delu je izveo i pesmu koja je na mene ostavila, mozda, i najveci utisak na celom koncertu ( uz ,,23. prosinac'' i ,,Neka te odvede''), a to je ,, Bed of roses'' koji u originalu izvodi ,,Bon Jovi'', a on je ovog puta tu pesmu izveo sa Aleksandrom Radovic, Simfonijskim orkestrom iz Zagreba i horom Krsmanac. Ja sam mislila da nikada ,,kopija'' ne moze biti bolja od originala. Ali oni su skroz pokopali moju tvrdnju. Njihovim izvodjenjem ova pesma je dobila potpuno drugi smisao i energiju, da je sigurno nekoliko stepenika iznad originala. Bar kod mene. I dalje se mogu setiti osecaja koji sam imala u tom trenutku.
I jos jedna stvar sto se tice drugog dela koncerta, hvala mu sto sam imala priliku da uzivo cujem ,,Bohemian rhapsody'' i to solidnu verziju.
Kada je podigao energiju u drugom delu, u trecem vise niko nije sedeo. On je jurio po bini, a mi smo u publici pevali, djuskali, skakali. Pratili ga. Napravio je predivnu atmosferu, svi smo u glas pevali i djuskali njegove najvece hitove. Pobudio nam je najdublje emocije svojim baladama, a svi smo na kraju izasli sa osmehom. I nastavili da pevusimo i ispred Arene. I dalje sam pod utiskom.
Nekako sam sigurna da cu i svaki sledeci njegov koncert u Beogradu sigurno posetiti. Koliko god da kostao. Definitivno vredi svakog dinara!
Kao i svaki koncert do sada na koji sam isla i koncert Tonija Cetinskog poceo je sa zakasnjenjem od pola sata. Arena nije bila puna. Golubarnik nije bio skroz popunjen, bio je polu pun ili polu prazan (al u ovom slucaju polu pun :) ). Ovog puta meni je to i odgovaralo s obzirom da mi je zet nabavio karte za poslednji red golubarnika ta prazna mesta nize su mi dobro dosla da se ne bih, zbog straha od visine. u sred koncerta onesvestila. I dalje sam pobornik zablje, a ne pticije perspektive.
Ovaj koncert se sastojao od 3 dela, operskog, rokerskog i dela u kojem je izvodio svoje najlepse pesme. Na njemu sam mnoge stvari prvi put videla i dozivela. Najpre, nikada nisam slusala operu u jednoj tako velikoj dvorani. I osecaj nikako nije isti. Ovaj od sinoc je za trunku losiji. Da nije Toni bio taj koji je izvodio mozda bih i prokomentarisala i mnogo losiji. Nisam imala dobra mesta, nisam bila na parteru. Tamo gore u Areni ozvucenje nije najbolje bilo. Sreca te se sve lepo culo dok je on pevao, mada si mogao komotno da pricas sa ljudima oko sebe. Da jasno cujes njihove glasove dok pevaju. Al culo se i Tonijevo pevanje. Medjutim deo izmedju pesama kada bi se recima obracao publici, najavljivao goste, salio se, gore se jedva razumelo. U najcescem slucaju nista nisi razumeo sta govori. A ni video. Je bim nije prikazivao njega gotovo uopste nego neke linije, srca i sl...
Takodje, ovo je prva opera na kojoj se tocilo pivo iz buradi koje su prodavci nosili na ledjima i ,,usput'' tocili onima koji su pozeleli. Kao i na svakom drugom koncertu jel da. Ali je drugo kada ti na rok koncertu toci pivo, a potpuno drugacije kada slusas Simfonijski orkestar iz Zagreba i neke od najlespsih svetskih operskih numera, a oko tebe se toci, i u dobrim kolicinama cirka pivo.
Ja sam taj prvi deo, operski, samoj sebi nazvala deo uzivanja u Tonijevom prelepom glasu i da je nastavio da se skoluje za operskog pevaca sigurno ne bi pogresio. Jedino bi mi ostali uskraceni za ono sve sto nam je pruzio tokom drugog i treceg dela, a to je njegova energija.
U drugom delu, izvodjenja rokerskih pesama, pokazao je koliko zna da se nosi sa najtezim i najzahtevnijim rok numerama poput ,,Bohemian rhapsody''. A li u tom drugom delu je izveo i pesmu koja je na mene ostavila, mozda, i najveci utisak na celom koncertu ( uz ,,23. prosinac'' i ,,Neka te odvede''), a to je ,, Bed of roses'' koji u originalu izvodi ,,Bon Jovi'', a on je ovog puta tu pesmu izveo sa Aleksandrom Radovic, Simfonijskim orkestrom iz Zagreba i horom Krsmanac. Ja sam mislila da nikada ,,kopija'' ne moze biti bolja od originala. Ali oni su skroz pokopali moju tvrdnju. Njihovim izvodjenjem ova pesma je dobila potpuno drugi smisao i energiju, da je sigurno nekoliko stepenika iznad originala. Bar kod mene. I dalje se mogu setiti osecaja koji sam imala u tom trenutku.
I jos jedna stvar sto se tice drugog dela koncerta, hvala mu sto sam imala priliku da uzivo cujem ,,Bohemian rhapsody'' i to solidnu verziju.
Kada je podigao energiju u drugom delu, u trecem vise niko nije sedeo. On je jurio po bini, a mi smo u publici pevali, djuskali, skakali. Pratili ga. Napravio je predivnu atmosferu, svi smo u glas pevali i djuskali njegove najvece hitove. Pobudio nam je najdublje emocije svojim baladama, a svi smo na kraju izasli sa osmehom. I nastavili da pevusimo i ispred Arene. I dalje sam pod utiskom.
Nekako sam sigurna da cu i svaki sledeci njegov koncert u Beogradu sigurno posetiti. Koliko god da kostao. Definitivno vredi svakog dinara!
